Најистакнутије личности из области образовања, науке, уметности, политике, племства, али и свештенства, били су чланови ових Ложа и у напретку и развоју Србије, одиграли су значајну улогу. Један од најзначајнијих доприноса који су дали масони у Србији био је „Сретењски устав“ Краљевине Србије, један од првих и најлибералнијих Устава тог времена у свету из 1835.године. На његовој насловној страници истакнути су јасни масонски симболи. Стицајем историјских околности, Краљевина Србија није имала Велику масонску Ложу све до 1919. године. Иако неубичајено, њеном настанку 1919. претходило је формирање и развој „Старог и прихваћеног Шкотског реда“, 22. априла 1909. године. Тек 1919. године по уједињењу неколико словенских народа у заједничку државу, Краљевину Срба, Хравата и Словенаца 1918. године, дошло је до оснивања Велике Ложе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца „Југославија“ коју је сачињавало шест Ложа. Тиме је ова Велика Ложа (ВЛ) постала једина и највиша масонска власт у краљевини. Први Велики Мајстор ВЛ „Југославија“ и Врховни Командер ВС био је Ђорђе Вајферт, индустријалац, касније гувернер националне банке, добротвор. Ово је уједно, један од најповољнијих периода у развоју слободног зидарства у Србији. Краљ Александар Карађорђевић је према неким подацима био слободни зидар у Француској, а припадност слободном зидарству Кнеза Павла Карађорђевића, регента у периоду од 1933. до 1941. године, дакле, после атентата на Краља Александра, била је несумљива. Многи председници влада, министри, чланови академије наука, научници, уметници, музичари, сликари и писци, били су чланови масонских Ложа из тог времена. Под заштитом ВЛ „Југославија“ радило је 30 Ложа. У периоду пред II светски рат, Кнез Павле Карађорђевић, као слободни зидар, блиски рођак и представник ВЛ, присуствовао је у јулу 1939. године инагурацији Војводе од Кента, као Великог Мајстора УВЛ Енглеске, што је било од нарочитог значаја, због догађаја који су касније уследили. Већ у том периоду, започиње пресељење дела масонске архиве из Београда у Лондон, због све неповољнијег развоја ситуације у Европи. ВЛ „Југославија“ је првог августа 1940. замрзла свој рад. Окупација земље од стране нацистичке Немачке довела је до гашења масонске активности. Многобројна Браћа била су хапшена и послата у концентрационе логоре, а десетак њих је стрељано. Гестапо је прикупљао податке о слободним зидарима и саслушавао их. Од октобра 1941. до јануара 1942. у просторијама Храма ВЛ, одржана је Антимасонска изложба која је била праћена невиђеном антимасонском и антисемитском пропагандом коју је пратило, као посебан куриозитет, издавање антимасонских поштанских марака које су дуго после тога биле у оптицају. Влада Краљевине Југославије и Краљ Петар други Карађорђевић, прелазе у Лондон. Председник те владе и многи министри били су Браћа масони. Добар део Браће који су остали у земљи прикључио се ослободилачком покрету и тако допринео ослобођењу земље 1944. године. Током комунистичке власти у Југославији и Србији, слободно зидарство никада није потпуно замрло. Слободни зидари су деловали на три начина… Преко обновљене Ложе у Београду и једног венчића у оквиру Српске академије наука и уметности, у периоду од 1945. до 1967. године, радом у емиграцији где је обновљена ВЛ и путем појединачних иницијација у страним Ложама, током седамдесетих и осамдесетих година. Помоћ Браћи у покушајима да се обнови рад Ложа долазио је из САД и Швајцарске. Један од масона, Иво Андрић добио је 1961. Нобелову награду за књижевност. Тајанствени симболи у српској престоници о којима се готово ништа не зна су масонска здања. Званично, масони као удружење људи чији је циљ опште добро настали су почетком 18. века у Енглеској. Масони за себе кажу да нису никакви завереници нити тајни владари света, како их у Србији често представљају. Поричу да је њихова организација тајна и тврде да је најприближнији опис масонерије “хуманитарна организација која функционише на дискретан начин”. Своје деловање симболично пореде с градњом Соломоновог храма, па симболе и звања преузимају из зидарског еснафа. Отуда и слободни зидари као други назив за њих. Бога називају “великим архитектом свих светова”, међусобно се ословљавају са “брате”, а чланови једне организације, ложе, на почетку су ученици, кад овладају одређеним знањима – постају помоћници, док најстарији имају звање мајстора. Ложом руководи велики мајстор. У масонским ритуалима користи се зидарски алат: шестар, лењир, угломер и висак… Током састанка масона на источној страни храма, на издигнутом подијуму, седе старешине које управљају обредом. Остали масони – сви имају “зидарске” кецеље – распоређени су дуж зидова просторије, чији је под у црно-белим квадратима. На та поља у току обреда постављају се три стуба, која симболизују снагу, мудрост и лепоту. У центру храма је говорница, са које се чланови обраћају ложи. Она је застрта плавим платном, а на њој су увек Свето писмо, шестар и угломер. Рачуна се да у Србији данас има 2.500 слободних зидара. Они иступају јавно, али ритуале и храмове и даље чувају од јавности. У периоду између два светска рата, у намери да се представе јавности и супротставе пропаганди својих противника, који су их проглашавали за “заверенике”, масони у Београду сазидали су на Калемегдану зграду за свој храм. Грађевина има стубове, који симболишу храм, затим симболе двојности природе – Јакин и Боаз, те пет степеника, који симболично представљају број корака који чланови помоћничког степена направе кад улазе у храм. Здање је још између два светска рата требало да постане масонски музеј, али Велика ложа га је поклонила тадашњој управи града Београда. У њему је данас галерија Природњачког музеја. Пирамида у срцу града вуче корене из египатске митологије, има га и у будизму, а и у хришћанству, у којем симболише Свето Тројство. Један од најупадљивијих масонских симбола је такозвано свевидеће око – цртеж отвореног ока, најчешће у троуглу с врхом окренутим нагоре. Може се видети у неким нашим црквама – у старој цркви у Тополи, поред Карађорђевог конака, у Манасији, као и у Николајевској цркви у Новом Саду. На полеђини великог печата САД, званичног амблема ове државе, чију предњу страну чини државни грб, налази се зарубљена пирамида на чијем је врху “свевидеће око”. Пирамида има тринаест редова, који симболизују тринаест држава које су 1782, кад је изглед печата усвојен, чиниле САД, а око на њеном врху представља Бога, који брине о њима. На врху грба је натпис “Аннуит Цоептис” (“Он одобрава наш подухват”), а у подножју “Новус ордо сецлорум” (“Нови поредак у векове”). Исти симбол, не завршену пирамиду од тринаест редова цигли са “свевидећим оком” на врху, користе и масони. У њиховом тумачењу оно симболизује управљање “великог архитекте свих светова” делима људи, као и владавину масонерије над неуким и простим светом. Зар вас ово не подсећа на данашњу тежњу неолиберализма о стварању Светске владе и Дубоке државе? Званична историографија САД одбија сваку везу између њихових симбола и масонерије, и тврди да је реч о случајној подударности. У свету, међутим, има научника који тврде да су САД основали управо масони и да је то “прва масонска држава на свету”… Зоран Љ. Николић, публициста чијој књизи “Масонски симболи у Београду” дугујемо доста података објављених у овом тексту, за масоне у Србији каже: “Одани својој традицији, која очигледно дуго постоји у српској престоници, не скривају своје симболе на невешт начин, већ их чак отворено пласирају у самом срцу града, али тако да неупућени „‚од дрвећа не виде шуму…” Тако је 1995. године у самом центру Београда, у Кнез Михаиловој улици, испред зграде Српске академије науке и уметности, постављена бронзана пирамида на којој су обележене координате града, надморска висина, стране света и сила Земљине теже. Формално објашњење градских власти било је да је реч о споменику науци, а повод за постављање нађен је у изложби “Свет мерења”, која је тада одржана у Галерији САНУ. Ипак, њен врх, одсечен од “тела”, којем недостаје само “свевидеће око”, заиста је чини потпуно истоветном као што је она на новчаници од једног долара, па се не може сматрати ничим другим до јасним масонским потписом и упечатљивим симболом слободних зидара. Исте те године, иначе, скоро идентична пирамида постављена је у центру Загреба, овог пута као споменик у част 900 година од оснивања Загребачке бискупије. Павиљон Цвијета Зузорић Уметнички павиљон «Цвијета Зузорић» подигнут је на Малом Калемегдану 1928. године прилозима Друштва пријатеља уметности «Цвијета Зузорић», а по идеји Бранислава Нушића са намером да «шири интерес за уметност и ствара услове за њен напредак и развитак у нашем народу», у духу арт деко архитектуре. Зграда је рађена према пројекту архитекте Бранислава Којића. Павиљон је имао посебан значај од оснивања до Другог светског рата када је био први наменски изложбени простор у Београду. Пуних шездесет година у павиљону се одржавају ликовне изложбе, концерти и друге културне манифестације. Најзначајнија изложба је «Октобарски салон» који се одржава сваке године почев од 1960, а која од 2004. има међународни карактер. Да видимо ко је била Цвијета Зузорић. Рођена је у Дубровнику око 1552. године, а умрла је у Италији, Анкона, 1648. године. Била је песникиња, племкиња и најлепша жена Дубровника свог времена.