Клеопатра

Ова прича Ане Атанасковић, ме је заинтригирала да видим ко је била Клеопатра, Српкиња, египатског имена. Такође и скоро сви који су посетили маузолеј на Опленцу и међу именима Александар, Петар, Ђорђе, Јелисавета, Зорка или Јелена…..породице Карађорђевић, прочитали су једно необично име Клеопатра. Хајде, да видимо ко је била ова српска принцеза необичног имена и каква јој је била судбина. Кнез Александар Карађорђевић, Карађорђев син, и жена му књегиња Персида имали су 10. деце од којих је 4. умрло у детињству и раној младости. Клеопатра је била њихово друго дете, сестра будућег краља Петра I. Рођена је у Влашкој а са 4 године је дошла у Србију, када је њен отац, постао ађутант кнеза Михаила, који је хтео да на овај начин помири завађене династије. Када јој је отац постао кнез Србије (владао од 1842. до 1858. године), добила је за приватног учитеља Матију Бана, једног од најученијих дубровачких Срба, оног по коме се Баново брдо и зове. И тако принцеза Клеопатра постаде једна од најученијих девојака тог доба у Србији. Савременици кажу да је била веома лепа, али тиха и повучена. Чешки композитор Алојз Калауз, за Клеопатрин 15. рођендан компоновао песму „Што се боре мисли моје“ на речи кнеза Михаила. 1860. године је Корнелије Станковић, поново компоновао ову песму и извођена је редовно на баловима за време друге владанине кнеза Михаила. Да ли је било љубави изеђу њих, енигма је и до данас. Клеопатра се удаје за Милана Петронијевића, сина политичара Аврама Петронијевића. Брачна срећа није била дугог века и умрла 1855. године и сахрањена на Опленцу у својоj 20. години. У порти цркве у селу Неменикуће подно Космаја и данас се налази Клеопатрина чесма. Приликом доношења посмртних остатака ка Тополи, тело је преноћило у цркви. Сеоске девојке су изаткале покров, кнез и књегиња дирнути еиховом пажњом подигли су чесму. Народ верује да је вода која тече чудотворна.