Савамала, Савски трг, хотел „Петроград“, „Дом инвалида“ и болница „Свети Сава“
Овај део града изградњом Београда на води је променио изглед до непрепознатљивости.
Савмала од краја друге деценије овог века, прави нову савремену историју. И ако је у 19. веку настала као ново насеље града ван „шанца“, Савамала, је имала бурну историју.
Ширење овог краја спречавала је чувена Циганска или Бара Венеција. Простирала је од бившег Ковачевог хана у Херцеговачкој улици па до ушћа Топчидерске реке код Аде Циганлије. Током поплава које су биле сваке године, стварало се језеро које је било до „Шоповићевог купатила“ и Сарајевске улице.
Шоповићево купатило“ било је једна од првих позоришта у граду. Од 1855. године, „гостилник“ Никола Шоповић или Поповић изнајмљивао је „купалиште, парну илиџу са кадама, заједно са кафаном и у авлији са баштом за увесељенија уз музику“. Бара Венеција плавила је све до Босанске улице у Савамалском и до Сарајевске улице код Мостара у Врачарском кварту.
Насипање овог мочварског земљишта започето је после рушења Стамбол капије када је рушењем шанца материјал одношен у Савамалу и на Дорћол. Насипање је вршено деценијама све до 1943. године. Са чувеном „Данском групом“ о којом сам писао у делу Нови Београд, 9. марта 1940. године, потписан је уговор о насипању 500.000 кубика песка на простору између железничке станице, савске обале и железничког моста. То је простор данашњег Београда на води. Брод, багер „Сидхавен“ је исушивао и насипао у току окупације. Значи, Бара Венеција је нестала скоро седам деценија након завршетка Железничке станице.
За време рата овај део града био је прилично порушен и након рата је обновљен што се види на фотографијама.
Хотел „Петроград“, Савски трг број 7
Хотел „Петроград” (данас Белграде Сити Хотел), подигнут је 1912. године јер је стари хотел срушен због изградње Савског трга по пројекту архитекте Петра Поповића. Након изградње био је репрезентативно здање симетричног прочеља, у необарокном и неоренесансном духу. У другом светском рату је оштећен, након рата делимично и без пуно обзира обновљен, изгубивши при томе елементе и карактеристике претходне репрезентативности.
Зграда Дома инвалида, угао улица Немањина број 1 и Савски трг број 9
Некада је у овој згради био култни биоскоп „Партизан“, који је скоро цео дан приказивао филмове „голицаве“ садржине: „Хопа цупа у кревету“, „Поштар звони два пута“, „Шта раде доконе домаћице“ и „Емануела“.
Специјална болница „Свети Сава“ Београд или Специјална болница за лечење цереброваскуларних обољења „Свети Сава“, Немањина улица број 2
Болница се налази у централном делу Београда, у објекту на неправилној петоугаоној парцели, у објекту првобитно изграђеном за Средишњи уреду за осигурање радника Загреб – филијала Београд. На основу архивских докумената, утврђено да је објекат садашње Болнице „Свети Сава“, првобитно пројектовао архитекта Лавослав Хорват, и за њега освојио прву награду на конкурсу из 1929. године. Успео да реши захтеван грађевински програм који је треба да обухвати установе различитих намена.
Изградња је почела 6. октобра 1930. године, а довршена 29. септембра 1932. године. Након већих несугласица са извођачем радова, незадовољан сарадњом, Лавослав Хорват је прекинуо даљи рад на објекту. Постојећу документацију по захтеву извођача у целости је потписао београдски архитекта Петар Гачић који је бројним накнадним нацртима значајно изменио изворни Хорватов пројекат.
Зграда, је са подрумом, сутуереном и четири спрата, равних линија, кровиштем са издигнутом атиком, и прочељем са отворима изведена супротно од оних у Хорватовој пројектној документацији. Горњи део габарита растворен је плитким пилонима, док су приземље и први спрат постали затворенији. Због изведених измена неповратно се изгубила првобитно обликован изглед објекта који је на крају представља још један од примера монументалног неокласицизма, значајног за касне двадесете године 20. века. Архитектонски, одмах након Другог светског рата, 1946. године објеката је адаптиран за потребе болнице, и у тој је функцији и данас.
У болници је маја 1992 године освећена Капела Светог Апостола и Јеванђелисте Луке, од стране Митрополита загребачко-љубљански господин Јована. Била је то прва капела основана при болници на простору Србије. У болници је лежао и благопочивши Патријарх Павле.
Болница је основана на основу одлуке њеног оснивача Народног одбора града Београда 1932. одузета од Средишног уреда за осигурање радника Загреб – филијала Београд и под именом Окружни уред за осигурање радника Београд почела здравстенау делатност у тадашњој Краљевини Југославији.
По заврштеку Другог светског рата Решењем Народног одбора града Београда установа 1948. године мења назив у Централна специјалистичка поликлиника Београд.
Решењем Савета за народно здравље Скупштине града Београда 1967. године установа поново мења назив у Завод за хитна интерна обољења.
Установа 1970-тих година проширује делатност и 1973. године добија назив Завод за хитна интерна и цереброваскуларна обољења.
На овој фотографији нема „ружне“ стаклене зграде иза болнице.
У 1986. установа поново мења име у Завод за цереброваскуларне болести Београд.
Назив Болница за превенцију и лечење цереброваскуларних обољења „Свети Сава“ – установа носи од 5. децембра 1988. године, да би потом у складу са новим Законом о здравственој заштити Србије добила садашње име Специјална болница за лечење цереброваскуларних обољења „Свети Сава“.
Прва установа са именом неког нашег свеца, била је ова установа, захваљујући њеном тадашњем директору професору Јовану Стриковићу, почетком, далеке десете деценије прошлог века.