Таковска улица
Базен у таковској улици испред Главне поште
Узбрдо из Цвијићеве улице, па када дођете до врха – базен у Таковској! Пре седамдесетак година то би и било могуће, јер се управо испред Главне поште налазио базен. Замислите да у овом делу града циркулишу само – купачи. Да сте пре 70 година на углу Таковске улице и Булевара краља Александра покушали да пређете на страну улице где се налази Главна пошта, упали бисте у велики базен. Педесетих година прошлог века, уместо прометног коловоза, од почетка Таковске улице, па све до угла са Косовском, простирао се базен олимпијских размера. Успомена на базен у Таковској сачувана је на једној фотографији, која је пронађена пре око шест година. На фотографији је забележено пливачко такмичење из 1946. године. По објављивању многи су помислили да се ради о фотомонтажи и звучало је невероватно да Београђани свакодневно пролазе туда и не знају да ходају „изнад базена“.
Историчари стају „у одбрану“ фотографије, као и они ретки који се тога сећају или имају информације о настанку и нестанку базена. Базен су 1943. године направили Немци. Првобитно није био намењен купању већ као резервоар за складиштење воде и као испомоћ у гашењу евентуалних пожара. Као и данас, на том потезу су се налазиле важне установе, па је због њихове близине одабрана баш ова локација за изградњу базена. На сву срећу до већег пожара у том делу града никад није дошло, па је по завршетку рата базен у Таковској добио сасвим другачију намену – постао је пливалиште – прича историчар и бивши директор Београдске тврђеве, Милан Тлачинац.
Историчари, али и сведоци, кажу да никоме није падало на памет да се ту самовољно купа. Ипак, по завршетку Другог светског рата, у лето 1946. године, резеровар је претоврен у базен за потребе пливачког такмичења. Већ 1946. године, баш у овом базену су се такмичили најбољи пливачи Југословенске армије, међу којима је било и совјетских војника.
– У питању је само једно финално такмичење у пливању за првенство Југословенске армије, а осим наших војника, овде су се такмичили и Руси. Исте вечери одиграна је и ватерполо утакмица између репрезентације Армије и Морнарице, у којој је победила Морнарица са 5:2. То је био један од последњих догађаја везаних за овај базен, јер је убрзо након тога, исте године, затрпан како би се на његовом месту направила траса за аутомобиле – објашњава Тлачинац.
Велики број Београђана се сакупио да посматра такмичење, међутим након тог догађаја, базен је врло брзо пао у заборав.Сведоци тог времена причали су да се, из неког разлога, мало ко усуђивао тамо да уђе и да се Београђани нису навикли на „то градско купалиште“. Тако је почетком педесетих година базен у Таковској улици затрпан и касније су изграђене саобраћајне траке које данас познајемо.И даље звучи невероватно да је постојање базена на таквој локацији у Београду пало заборав. Поставља се питање преко чега све газимо свакоднево несвесни парчета историје под асфалтом?
Како наводи познати историчар, та траса није била ни налик данашњој, јер се састојала од само две траке, што је било сасвим довољно за саобраћај тог времена.Од некадашњег великог базена данас се не види ниједан препознатљиви траг, због чега би многи Београђани, који свакодневно прелазе преко прометне Таковске улице помислили да је цео догађај из давне 1946. измишљен. Једини сведок да је базен на овом месту заиста постојао је једна једина црно – бела фотографија.
Жалосно је што су неки занимљиви историјски догађаји попут овог потпуно пали у заборав. Чак је и ова фотографија пронађена тек пре пет, шест година. Интересантно је да такав идентичан базен, који су Немци направили за исту сврху, још увек постоји у Суботици и, за разлику од београдског, данас се користи као градско купалиште – каже Тлачинац.Зато следећи пут кад будете пролазили поред Главне поште у Таковској улици, затворите очи и покушајте да замислите како би овај део града изгледао да, уместо аутомобила, у њему циркулишу само – купачи.
